Центар за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју Београд

Jednog prolećnog dana, korisnici našeg boravka Velja i Tina, krenuli su na Kalenićevu pijacu da kupe rasad kako bi ulepšali svoj dnevni boravak novim cvećem.

Koristili su javni prevoz.

I tako su stigli na Kalenićevu pijacu.

Pijaca se šarenila od cveća.

"Au, kako lepog cveća ovde ima…?"  čudili su se.

Velja i Tina su bili u nedoumici koje cveće odabrati…

Kada su se odlučili , dobili su novac da plate …………………….. i poneli su kupljenu robu:

„Seko, uzmi kesu i ponesi" – reče cvećarka. Tina je prihvatila kesu i  čvrsto je držala.

Posle velikih dilema koje cveće odabrati, usledilo je osveženje u jednom od vračarskih fensi kafića:  

"Sok, molim", tražili su od ljubaznog konobara………

Konobar im je ubrzo doneo osveženje, i nakon predaha vratili  su se u Boravak, ovog puta pešice. Obzirom da imaju višak kilograma, šetnja po vračarskim ulicama koristila im je zbog kondicije. A i dobro je upoznati okolinu….

Po dolasku u boravak trebalo je rasad zasaditi.

Videli su kako se to radi ….

Onda su na posao prionuli Boris

 i Janko

A, kada je sađenje cveća završeno, valjalo je sobu dovesti u red kako bi se nastavilo sa daljim aktivnostima. Ognjen je priskočio u pomoć…..i „muški“ počistio…..

Do kraja dana, grupa je već napravila plan gde će se uputiti sutradan :  bazen, teretana, izlet, ili možda,  opet u kafić?  Dilema je velika. Važno je da se osmisli svakodnevica i svaka osoba sa autizmom osposobi za život………..