Једног пролећног дана, корисници наšег боравка Веља и Тина, кренули су на Каленићеву пијацу да купе расад како би улепšали свој дневни боравак новим цвећем.
Користили су јавни превоз.
И тако су стигли на Каленићеву пијацу.
Пијаца се šаренила од цвећа.
"Ау, како лепог цвећа овде има…?" чудили су се.
Веља и Тина су били у недоумици које цвеће одабрати…
Када су се одлучили , добили су новац да плате …………………….. и понели су купљену робу:
„Секо, узми кесу и понеси" – рече цвећарка. Тина је прихватила кесу и чврсто је држала.
После великих дилема које цвеће одабрати, уследило је освежење у једном од врачарских фенси кафића:
"Сок, молим", тражили су од љубазног конобара………
Конобар им је убрзо донео освежење, и након предаха вратили су се у Боравак, овог пута пеšице. Обзиром да имају виšак килограма, šетња по врачарским улицама користила им је због кондиције. А и добро је упознати околину….
По доласку у боравак требало је расад засадити.
Видели су како се то ради ….
Онда су на посао прионули Борис
и Јанко
А, када је сађење цвећа заврšено, ваљало је собу довести у ред како би се наставило са даљим активностима. Огњен је прискочио у помоћ…..и „муšки“ почистио…..
До краја дана, група је већ направила план где ће се упутити сутрадан : базен, теретана, излет, или можда, опет у кафић? Дилема је велика. Важно је да се осмисли свакодневица и свака особа са аутизмом оспособи за живот………..