Прича из живота младих са аутизмом – часови цвећарства

Датум објаве: 21.05.2014.

Једног пролећног дана, корисници наšег боравка Веља и Тина, кренули су на Каленићеву пијацу да купе расад како би улепšали свој дневни боравак новим цвећем.

Користили су јавни превоз.

И тако су стигли на Каленићеву пијацу.

Пијаца се šаренила од цвећа.

"Ау, како лепог цвећа овде има…?"  чудили су се.

Веља и Тина су били у недоумици које цвеће одабрати…

Када су се одлучили , добили су новац да плате …………………….. и понели су купљену робу:

„Секо, узми кесу и понеси" – рече цвећарка. Тина је прихватила кесу и  чврсто је држала.

После великих дилема које цвеће одабрати, уследило је освежење у једном од врачарских фенси кафића:  

"Сок, молим", тражили су од љубазног конобара………

Конобар им је убрзо донео освежење, и након предаха вратили  су се у Боравак, овог пута пеšице. Обзиром да имају виšак килограма, šетња по врачарским улицама користила им је због кондиције. А и добро је упознати околину….

По доласку у боравак требало је расад засадити.

Видели су како се то ради ….

Онда су на посао прионули Борис

 и Јанко

А, када је сађење цвећа заврšено, ваљало је собу довести у ред како би се наставило са даљим активностима. Огњен је прискочио у помоћ…..и „муšки“ почистио…..

До краја дана, група је већ направила план где ће се упутити сутрадан :  базен, теретана, излет, или можда,  опет у кафић?  Дилема је велика. Важно је да се осмисли свакодневица и свака особа са аутизмом оспособи за живот………..